Da, i ja se pitam šta bi se desilo da neko ovde slavi Srebrenicu. Mogu da zamislim! Zapravo, šta god da Srbi slave, to je problem. Nije povezano sa temom, ali kao što znamo vaterpolisti, Milorad i Nađa su postali svjetski šampioni i naravno u Republici Srpskoj se to proslavljalo čitavu noć, kao i uvijek do sada. Međutim u Sarajevu problem i panika. Zašto neko iz Srpske slavi uspjeh "srbijanskog" (kako oni kažu) sporta. Pa eto, zato! Naravno, nemam potrebu da im objašnjavam, zato i neću, ali čestitam šampionima još jednom.

Problem Oluje, hrvatskih proslava i sličnih situacija je nešto čemu mi ne posvećujemo dovoljno pažnje. Sjetimo se toga ovih dana u godini i poslije nikom ništa. Zašto se to pitanje ne postavlja svaki dan, zašto se o tome ne govori u svim prilikama. Ovo sada je idealna situacija koja se, bojim se, nikada više neće desiti. Sada je trebalo iskoristiti hrvatske ambicije ka EU i jasno postaviti srpsko pitanje pred svim evropskim institucijama. Zemlja koja ne poštuje međunarodne obaveze, koje je sama preuzela, ne može da postane dio moderne, demokratske Evrope. Vratite stanarska prava, obezbijedite povratak, pa idite u Evropu. Srbija je morala da ovo jasno i glasno ponavlja svaki put, jer to je prije svega interes Srbije koja je čitavu deceniju prvak Evrope u izbjeglicama. Interes države je da se Srbi iz Krajine vrate kući. Da li je Boris Tadić makar jednom postavio ovo pitanje kolegi Mesiću s obzirom da se vrlo često sreće sa njim. Mislim da nije! Ovaj, Mesić, sa druge strane koristi svaku priliku da ocrni Srbe, te Srbija treba da se odrekne Kosova, te ne treba da se miješa u unutrašnja pitanja BiH... Čekaj, Stipe, pa to nije tvoj problem. Tvoj problem je tvoja zemlja i njeni građani srpske nacionalnosti koje moraš da vratiš tamo odakle si ih protjerao. To si, Stipe preuzeo na sebe davno. Red bi bio da to ispoštuješ ili od Evrope nema ništa. Srbijo, opameti se, uključi se, to je u tvom interesu! Ustani, davno si zaspala, najdraža naša!

Kad Vukadinoviće osumnjiči Druga Srbija za narušavanje dobrosusjedskih odnosa,ne treba žrtvovati i samo dio bilansa "Bljeska," odnosno Bobetkov "Genocid kao najljepša simfnija." Prvi se oglasio “Glas Amerike” koji je upozorio na skrivanje zlocina, pranjem krvavih asfaltnih puteva prema Okucanima, sto je asociralo na pranje krvavih ulica pekinskog trga Tjen-an-men. Kolona od preko 15000 Srba civila napadnuta na autoputu Zagreb-Beograd. Konacan broj zrtava nije obznanjena. Ali se zna dio istine. Naime, prvog dana operacije ubijeno je 283 gradjanina, od toga 57 zena, 9 djece. Medutim, ni nakon isteka osam godina od operacije “Bljesak” i napada na tzv.”Zasticenu zonu” nije otvorena istraga Haskog tribunala za ovaj zlocin. Kad je istraga otvorena, narodne sraže čvale su Bobetka na Pantovčaku dok nije skončao prirodnom smrću.Srbi su na tragu Mladiću...Živjelo Natovanje i evro-atlantske integracije!

Srbija je spavala i bila velikom vecinom, nezainteresovana za sudbinu preko-Drinskih/Savskih Srba.Jedino zaintersovani za vlast politicari su klackali izmedju podrzke i osude ( ili prepustanja na milost i nemilost krvnicima Srbskog naroda).
Sadasnja vlast je kritikovala Milosevica bilo da je pomagao ili nije pomagao taj narod , a on je pomagao taj narod samo zarad vlasti.
Malo je casnih primera koju su bili i ostali za pomoc Srbskom narodu peko Drine i Save( Cavoski ,Kostunica ,...)

Neka je vecna slava svim poginulim Srbima u Oluji, pa red je i setiti se domace stoke koja je tesko stradavala od zedji i gladi, tek otelenje teladi i ostalih mladuncadi. Bilo je i nesrecne stoke koja je ostala vezana u stalama i ziva spaljena.
Hrvatsku stize polako kazna, pa se' tisucljetni san" pretvara u nocnu moru.
U Srbiji se danas malo sta obavlja savesno i pravedno, pa nas ne cudi i njihovo secanje na Oluju. Ipak neko strazu cuva da nas vetar ne oduva.

Nesto me muci jos od 1995., a to je:
kako je moguce da su, u sred teritorije
koju su drzale jedinice Vojske
Republike Srpske (VRS), jedinice
ZNG i HVO uspele da se probiju do zaledja Knina i bitno pomognu padu RSK i etnickom ciscenju do koga je doslo neposredno posle toga. Da li je bilo nekog dogovora oko toga, ili VRS jednostavno nije bila u mogucnosti da pokrije i odbrani tu teritoriju?

Uz svo uvazavanje autora postavio bih nekoliko pitanja:
1. Kako to da postoji, po autoru i ne samo njemu, nerijeseno samo srpsko pitanje?
2. Gdje je konstitutivnost drugih naroda u danasnjoj Srbiji?
3.O kakvom to oslobadjanju Srebrenice i zaokruzivanju teritorijalne cjeline RS autor govori, kada je tek u Dejtonu definitivno odredjeno sta spada u koji entitet?

Mogu i ja jos vise zuci da izlijem.Zivela sam u Hrvatskoj i imam more podataka o njihovoj podlosti.Pridruzujem se komentarima i nadam da cu doziveti satisfakciju. Slazem se sa gospdinom Vukadinovicem ali je on za mene previse pomirljiv i blag.Posle svega sto sam dozivela (a mnogo manje od Krajisnika)za mene nema pomirenja.Nikad vise nista zajedno. Kulturno i ljubazno ako to zasluzuju i nista vise. Ko hoce da se izvinjava ,samo u licno ime!

Poštovani gospodine Vukadinoviću,

Vaš tekst odiše trgovačkim sentimentom neprimerenom temi, a pogotovo datumu. Taj isti sentiment nam je pola veka razigranom bestijalnošću objašnjavao ekvivalentnost ustaškog i četničkog terora. Pa smo se kao odjednom zatekli u čudu kada su sa faze A (pomenuto izjednačavanje) prešli na fazu B (istorijski revizionizam, negiranje Jasenovca...). A taman smo se dogovorili...

Medijska okupacija funkcioniše kao sat - vi kao “meko levo krilo“, dobronamerno, iz uslovnog refleksa, bavite se novim izjednačavanjima...

... dok ono bestijalno tvrdo desno krilo (Pančići, Lukovići...) zagovara potpuni nestanak srba u kulturnom, istorijskom, a bogami sve češće i u fizičkom smislu.

Prostor između ova dva pola velikodušno je prepušten za demokratsku raspravu širokom pučanstvu (biračkom telu) pod budnim okom blagonaklonih moderatora.

Petog avgusta Srbi ne razmišljaju o “unapređenju dobrosusedskih odnosa“.

Petog avgusta Srbi ne smišljaju “konkretne predloge o hrvatskom povlačenju tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu“ kao o “prvom koraku i konkretnoj demonstraciji hrvatske želje za dobrim srpsko-hrvatskim odnosima“.

Petog avgusta Srbi ne razmišljaju o “psihološom i simboličkom dobitku po srpsko-hrvatske odnose“.

Petog avgusta Srbi se sećaju svojih mrtvih.

Odgovor Bosancu - zemljače, konstitutivnost danas ne postoji samo u Federaciji BiH. Zapravo, tamo i nema ko da bude konstitutivan jer Srba nema uopšte. To su jasno pokazali poslednji lokalni izbori gdje Srbi nemaju nijednog poslanika u lokalnim parlamentima nijednog većeg grada u vašem "većem" entitetu. S druge strane u Republici Srpskoj imate čitave klubove poslanika u svim lokalnim parlamentima od Novog Grada do Trebinja. Popis nije potrebana. Lokalni izbori su sve rekli. Što se Srbije tiče, u njoj je na djelu najveći stepen poštovanja ljudskih prava u Evropi, to je jasno kao dan, svima koji žele da vide.

@N.I.SAD
Za moj racun, najveca nasa bijeda je, da nam se ne dozvoljava ni da kazemo istinu, tako da ne znamo ni ko je u stvari bio (i ostaje ) nas neprijatelj. Ne mozemo racunat ni na NSPM, gdje se cenzurise sve, kad se radi o produbljivanju svjesnosti Srba.
Samo jedan primjer. Svako zna da je Miloseviceva glava bila ucjenjena sa nekih pet milijona dolara. Ko je primio ove pare kad je Milosevic izrucen Hagu? O ovome se ne dozvoljava govorit ni na NSPM-u. Kadgod ovo pomenem, se me izbrise munjevito-"zabranjene ('fasisticke'?) misli". Zna se isto tako da je Ulemek uhapsio Milosevica, i da je Ulemek ubio Djindjica, ali sve ovo nema nikakve veze sa pet miliona dolara. Nastanjuje se svim silama (sa kolaboracijom NSPM-a) da se istina zakopa sto dublje. Savjetuje nam se skoro "manu militari", da gledamo samo u buducnost koja ce uvijek bit tako blistava, pod uslovom da zaboravimo sve sto se desilo.
George Santayana je vec poodavno rakao da "oni koji odbijaju da poznaju proslost, su osudjeni da je ponove".

Tako što je Radovan Karadžić DAO Kuprešku Poljanu (na nagovor S.Miloševića)..Hrvatski tenkovi su prolazili kroz Knin (na naše oči)2 mjeseca prije Oluje...3a one koji ne znaju.. Pritisak je bio VELIKI. Skoro kao i danas...

Za onoga koji se meni obratio:

Videh da i dalje mnogo Srba u Hrvatskoj (ne znam za RS) misli da je Milošević ustvari naseo Tuđmanovoj prevari, da je on izdan, da nije ništa kriv... itd. Srećno vam bilo svima koji tako mislite!

Samo još jedna "crtica", od mene "pametnjakovića", pa se isključujem iz teme, do dogodine:

1990. su Srbi listom glasali za Ivicu Račana, koji je odmah posle izbora praktično poklonio/prelio glasove HDZ-u. Pa, za koga i za šta su onda glasali prestrašeni Srbi? Opet su samo mirno stali u red pred jamom. Tužno.

Što su toliki navalili da se mirimo s Hrvatima? Mazohizam, šta li je? Za tako nešto su potrebne dve strane. Nije zrelo i pitanje je da li može sazreti bez njihovog obračuna s idejom koja je do svega dovela? A ona ima duboko korenje. Ne može sve to proći i bez našeg suočavanja sa vlastitim (ne)delima. Kada će konačno Srbi da nauče da ne žure i da održavaju distans?
Nisam siguran da smo dosad jasno raščistili šta nam se zbog nas samih dogodilo i kako postupati dalje. Bežanje od teme uništenja Srba u Hrvatskoj nije samo stvar traume. Ima tu i nečiste savesti - neko je u komentaru napisao o egzodusu koji je počeo u Zapadnoj Slavoniji, zaboravljajući da je egzodus iz gradova u Hrvatskoj krenuo još 1991. Nisu li Srbi iz gradova bili ostavljeni na milost i nemilost Tuđmanu, a on to jedva dočekao? Zašto se na godišnjice proboja koridora u Posavini, često ne pomene doprinos boraca iz Krajine? Još samo jedna sitnica - na strani Projekta Rastko, koju rado posećujem, naći ćete različite projekte, ali nema Projekta Rastko Hrvatska, između Banja Luke i Slovenije je praznina.
Hrvatska će uspeti u tome što je namerila tek ako Srbi odluče da zaborave šta im se dogodilo. Sve dok se to ne dogodi možda ima nade i za Hrvate i za istinsko pomirenje.

Srbi i Hrvati imaju jako puno predrasuda jedni prema drugima, u Hrvatskoj postoje odredjeni krugovi koji sve srpsko vide kao velikosrpsko, dok je u Srbiji rasireno shvatanje da je sahovnica iskljucivo ustaska.
Inace za sve nesrece koje su nam se desile mozemo da budemo ljuti iskljucivo na sebe. Sta nam je uopste trebalo da pravimo Jugoslaviju? Iskrene opomene Zivojina Misica nisu uzimane u obzir, mnogo je primamljivije bilo postati kralj jedne od najvecih drzava u Evropi. U novoj drzavi je nesrpskim Jugoslovenima izgledalo kao da su u neravnopravnom polozaju a Srbima kao da ih drugi iskoriscavaju. Al meni je "genijalna" nasa nacionalna "elita" u vremenu pred sukob 90ih, ona je uporno dokazivala vekovnu, da ne kazem, tisucljetnu mrznju Hrvata prema Srbima, a istovremeno tvrdila kako su pravljenjem Jugoslavije Srbi uspesno resili svoje nacionalno pitanje. Pa kako to kada su usli u zajednicku drzavu sa tim serbhejterima? Tu malo sami sebi uskacu u usta... bilo je i onih koji su govorili da je pravljenje Jugoslavije bilo stetno i Srbima nepotrebno ali su se za sav glas zalagali za njen opstanak. Zasto se zalagati za ocuvanje neceg loseg to oni nisu znali...
Iz svega se moze zakljuciti da pravljenje Jugoslavije nije bilo potrebno kao sto je bio stetan pokusaj da se ona ocuva. Nasa vodjstvo je oba puta donelo pogresnu procenu.
Sto se tice slucaja kada su Srbi izgubili status konstitutivnog naroda u Hrvatskoj i onih koji su to iskoristili kao razlog da nahuskaju Srbe valja reci da njima nije smetalo da prekrse ustav ukidajuci autonomiju Vojvodini i Kosovu. Daleko od toga da ja podrzavam autonomiju koju je predvidjao taj ustav, al samo hocu da kazem da su i Hrvati i Srbi imali razloga da budu nezadovoljni ustavom i da unesu izvesne izmene.
Na kraju o Vukovaru i Dubrovniku. Vukovar jeste nasa krivica i svaci posten Srbin se stidi te grozote, sa druge strane, za Dubrovnik je odgovorna gospoda iz Crne Gore koja je i danas tamo na vlasti...

Krajem 20 veka Hrvatska je konacno ostvarila vazan nacionalni cilj-gotovo etnicki cista drzava.Vazno je istaci da je pored 200 000 Srba koji su proterani 1995. g. ,jos 200 000 Srba proterano u periodu 1991-1995.Uglavnom je rec o tzv.Srbima.To je najvece etnicko ciscenje u Evropi posle II sv.rata.Vlasti u Beogradu nikada se nisu ozbiljno bavile ovim pitanjem, niti ga ozbiljno postavljali pred medjunarodnu zajednicu ili Vladu Hrvatske.To je i razumljivo jer bi to podrazumevalo ozbiljno bavljenje nacionalnom politikom sto bi bio presedan u modernoj srpskoj politici (od I srpskog ustanka pa nadalje).Nedostatak bilo kakvog oblika solidarnosti osobina je koja Srbe krasi pa zato ne treba da cudi da se jos uvek hiljade nesretnika koji su 1995.g. nasilno proterane nalaze u kolektivnim centrima u Srbiji.Potrebno je reci luconosama demokratije iz NVO da bi deo njihovog posla morao biti da poveca svesnost postojanja takvih kolektivnih centara i unesrecenih ljudi pa bili oni i Srbi.Bojim se da je zahvaljujuci sinergizmu dvaju politika- uspesne hrvatske i neuspesne srpske sudbina Srba u Hrvatskoj (kojima i sam pripadam) trajno zapecacena.